Spremanje hrane na Badnji dan i Badnje veče

Spremanje hrane na Badnji dan i Badnje veče

Badnji dan je poslednji dan velikog Božićnog posta i na stolu se obavezno moraju naći prebranac, riba, kiseli kupus, med, vino. Prema tradiciji, broj jela na posnoj trpezi je neparan.

Trpeza za Badnji dan i Badnje veče je tradicionalna – ne mijenja se od davnina: pored posne pogače i soli, na stolu treba da se nađe i riba, kiseli kupus, rezanci sa orasima, turšija, med, vino i prebranac. Svaki dio ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Jedan od običaja vezanih za trpezu na Badnji dan je i taj da se na stolu nalazi neparan broj jela.

Badnja pogača simboliše samog Isusa Hrista („Ja sam hljeb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hljeba živjeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta“ – Jovan 6,51).

Riba simboliše takođe Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.

So simbolizuje božansku silu, koja čuva djelo božije, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino je simbol Isusove krvi kojom je na Golgoti dao otkup Bogu za grijehe ljudske, dok med simbolizuje slast večnog života.

Prema običaju, na sto se postavljaju sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.

Pre same večere, domaćin se prekrsti, zapali svijeću, okadi trpezu, pročita molitvu, razlomi pogaču i sve članove porodice ponudi večerom. Uz čaše vina dižu se zdravice. Sledi nekoliko tradicionalnih recepata koji se služe tokom pravoslavnog Badnjeg dana i večeri.

Pravoslavni post ima dve strane: duhovnu i telesnu.

Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju od zlih pomisli i dela, kao i od bilo kakvog sagrešenja. Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama.

Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje odrđene vrste hrane.U pravoslavlju hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede tj. Pričešćuje.

Post se završava na Božić. Kod Srba se Božić slavi 7. januara. Pored Srba, starog, julijanskog kalendara pridržavaju se još Rusi i pojedine manje pravoslavne crkvene zajednice i neki manastiri na Svetoj Gori, dok je većina zapadnih hrišćanskih crkava odavno prešla na novi, gregorijanski kalendar i praznik Hristovog rođenja slavi 25. decembra.

Kakva će godina biti

Narodna meteorologija kaže: „Ako na Badnji dan bude oblačno – biće rodna godina. Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima će biti jaka sa puno snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskaču same, bez džaranja po vatri, biće dosta meda. Ako na Božić padne kiša, sve što se posadi i poseje primiće se i godina će biti rodna.

Uživajte u Badnjem danu i Badnjoj večeri

Preuzeto sa www.zdravisaveti.com