Hrana u vreme praznika

 

 

Praznici su uveliko u jeku, pa eto povoda za malo opuštanje i druženja, ali i za preterivanje u jelu i piću.

 

 Preobilni obroci dakako ometaju fiziološke cikluse varenja, metabolizma i apsorpcije , tako da su simptomi kao što su gorušica, nadimanje, gasovi, mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, glavobolja česti neželjeni simptomi nakon praznične bogate trpeze.

Standardni svečani jelovnici počinju sa predjelom i supom, zatim sledi glavno jelo od mesa, divljači ili ribe, sa uobičajenim pridodacima povrća kao salate. Završava se sa završnim jelom -  uobičajenim desertom.


Nepravilna kombinacija hrane, naminice sa aditivima i pojačivačima ukusa, nusproizvodi mnogih vrsta koncentrovane hrane, stres, zagađen vazduh, sve to i još mnogo toga uzrokuje da se organizam zatruje i podosta zakiseli.

Loša hrana

Ne postoji ”loša” hrana postoji ”loše vreme za konzumaciju određene hrane“ i ”loša kombinacija” hrane. Dakle, što umerenije sa hranom koja sadrži mnogo životinjskih masnoća, belog brašna, punomasnih mlečnih proizvoda, šećera, margarina, soli...

Hrana, odnosno namirnice su grupisane na osnovu stvaranja kiseline ili baze tokom razmene materija. Mnogi nutricionisti smatraju da je najidealniji odnos 80:20 u korist hrane sa baznim karakterom. Sve što nam zakišeljava organizam, negativno utiče na naš imunitet i vitalnost.

Najčešći simptomi prekiseljenosti organizma, koji se mogu javiti posle ”bogate” trpeze su tromost, težina, usporenost, osećaj premorenosti, uspavanosti, nesanica, gorušica, glavobolja…  Da bi se organizam oslobodio od viška kiseline dobro je uzimanje čaja od cikorije.
Korisne su alkalne vode.

Priprema jela 

Za uspostavljanje ravnoteže baze i kiseline, umnogome utiče način pripreme jela. Višak kiseline u organizmu izazivaju pohovanje, pečenje na masti, pržnje u dubokoj masnoći, pregrevanje hrane pri pripremi jela (prekuvavanje), kao i više puta podgrevanje jela.

Kad se različite vrste hrane zajedno ubace u želudac telo ne može da ih vari. Hrana se na silu zadržava u želucu, nesvarena i doslovce  truli.  Hranljivi sastojci koji su možda postojali u hrani nestali su. Hrana ostaje u želucu dugo vremena, a telo istovremeno troši neverovatnu količinu energije. Zbog toga smo posle takvog jela umorni.

Veoma loša kombinacija namirnica, predstavljaju recimo špageti sa mesom, musaka od krompira, pita sa mesom, lazanje... Recimo kad jedemo sarmu ili punjene paprike, praseće ili jagnjeće pečenje, a potom pojedemo parče čokoladne torte ili voćni kolač, u međuvremenu celi obrok truli i fermentiše, te tako pretvara u kiselinu, koja nam zakišeljava organizam.

Čokoladne poslastice

 Oprezno sa čokoladnim poslasticama jer je čokolada najčešći krivac za gorušicu. Čokolada sadrži veću količinu teobromina, koji opušta glatke mišiće sfinktera, koji treba da spreči navalu želudačne kiseline u jednjak. Dokazano je da su enzimi koji se uključuju u metabolizam proteina i ugljenih hidrata veoma različiti, jedni blokiraju druge, tako da je varenje dugotrajno i iscrpljujuće. U toj situaciji, jedna vrsta namirnica truli, a druga vrsta fermentiše. Cela masa postaje kisela i mi tada tražimo medikament da otklonimo nastalu nelagodnost.


Zdravi začini

Veoma je delotvorno na kraju pripreme određenog jela dodati prikladan začin (kim, anis, komorač, lavanda,  ruzmarin, nana, timijan, oregano, bosiljak…) koji će itekako delotvorno delovati na digestivni sistem. Ruzmarinom možete začiniti jela od svinjetine, govedine, jagnjetine i divljači, kao i ribu, piletinu.  Ruzmarin poboljšava rad jetre i žuči, jača želudac, a posebno je dobar za reumatizam.

On bi se mogao nazvati ”travom za razbuđivanje”. Timijan treba oprezno koristiti, iako vrlo pristaje uz goveđa, svinjska, teleća i pileća jela, pa uz ribu.

On pristaje uz grašak, šargarepu, pečurke, i uz umak od paradajza, sa svojim laganim mirisom. Dakle, lekovito začinsko bilje trebalo bi kombinovati u glavnom obroku jer imaju antibakterijsko i antiparazitsko dejstvo tokom varenja hrane u crevnom traktu. Pomažu čišćenje žuči i jetre od parazita i viška holesterola.

Slatkiši posle obroka


Slatkiši, deserti, voće, ako se konzumiraju nakon obroka, ometaće lučene želudačne kiseline. Dakle, voćku uzimati najmanje sat vremena nakon ručka, a uobičajene deserte bar 2 sata nakon obroka, odnosno ručka.